Vrijeme je relativno.
Ekstaza koja bi trebala trajati satima traje par sekundi. (Osim možda ako si žensko te imaš one multiple, ali to nikad nije dokazano.)
A nešto što traje kratko traje kao čekanje da se žena spremni za večernji izlazak.
U ovom slučaju zapravo je prošlo nekoliko sekundi. Za vrijeme kojih smo se ona i gledali kao dva debila - ja sam smišljao prigodan odgovor, a u njoj je rasao pritisak.
Onda me je ošamarila, izbacila paket psovki (koje su toliko ogavne da ih ovdje ne mogu ispisati) i izletila iz sobe.
Koji promašaj.
• • • • •
- Dolaziš na feštu?
Pitanje mi je postavljeno jednog hladnog dana, u prolazu, u hladnom hodniku, nenakićenom, uopće se nije osjećao ugođaj kraja godine.
Zastao sam i počeo smišljati izgovor.
- A bude dobro?
- Aha. Bit će puno ljudi, a imamo i sobe u slučaju da se nekom neda ić doma. Ili ne može zbog prealkoholiziranosti.
(Ono, fakat nisam bio za tu feštu. Dva dana nakon Božića, pa tko se uopće može tada opustit. Pogotovo uz ovu zimsku groznicu.)
- A čuj, ja...
- Bit će i Veronika, ako te slučajno zanima, više nije s onim tipom.
- ...dolazim 100 posto.
(Veronika je komad koji mi je upao u vidno polje prije iks mjeseci samo što je tada tek prohodala s jednim šmokljanom. Bilo je samo pitanje kada će prekinuti pa da je ja opkolim, ubacim u drugu brzinu i tako dalje.)
- Prije par dana su prekinuli i mislim da će joj fino doći jedna feštica da se opusti.
(Ma 101 posto. Jedan after break up seks će joj sigurno trebati. Dobro je za kožu.)
- Ali tamo će biti i on, buraz mi je rekao da ga je već pozvao tako da nisam mogla urgirati da to ne radi. Valjda će se držati po strani, samo to joj treba da ga cijelo vrijeme gleda.
- Ma ja ću ga držati po strani, nema problema, ja volim pomagati tužnim curama u nevolji. A i Božić je, vrijeme darivanja, treba misliti prvo na druge...
- Znala sam da si ti dobar dečko.
(Šta dobar, odličan. Ljudina, nebi ni cigaretu zgazio.)
- Tako kažu.
- Super onda. Adresu znaš, vidimo se, bok.
- Bok.
• • • • •
- ... i onda smo isčupali zahodsku školjku i iznijeli je van na parkiralište baš u trenutku kad je gazda...
Zašto mene uvijek nađu takvi likovi? Ono, tek sam upoznao čovjeka i već mi prepričava svoj cijeli pijanistički staž. Gle koliko je potencijalnih žrtava na fešti, ali ne, on je mene upikirao i priča mi polulovačke priče o tome kako se pilo prošli tjedan, pa pretprošli itd. A ne možeš čovjeku reći da se goni i on i njegova pijanstva, nije red jednom mladom i kulturnom čovjeku pričati takve nebuloze i tako to. Pa slušaj i trpi. Ionako nemaš što pametno raditi tijekom čekanja da se ona pojavi.
- ... i sad gazda izlazi iz auta a mi čekamo da počne vikati na nas. A on nas samo letimično pogleda, snimi školjku i reče "Ako mislite da je to moja školjka gadno ste se prevarili. No susjed će ujutro biti ljut..."
Gle, stigla je! Puse s curama (joj, da bar tako mene ljube), skidanje jakne... Ne, ne idi tamo, ne u tu prostoriju. Neeeee.
Otišla je tamo.
I vidjela ga je, ukočila se na tren, pa kao provalnik istrčala van. Sad treba brzo djelovati.
- Čuj, pišta, sori što te prekidam, ali nije mi dobro. Previše sam popio, idem malo van, na zrak.
- Ajd odi. Bolje zrak nego rigoleto po podu. Ali moram ti još ispričati kako smo pili gore u vinogradu prošle godine.
- Jedva čekam! Vidimo se.
• • • • •
Vani je bilo hladno. Dobro da nisam skidao jaknu.
Bila je u mraku, naslonjena na ogradu.
Plakala je pomalo. To nije dobro za kožu. Treba to korigirati, ako me razumijete.
Plan se polako počeo realizirati. Približio sam se i zapalio cigaretu.
Okrenula se kad me čula par koraka iza nje. Odlično:
- Oprosti, nisam znao da je netko tu. Sad ću se ja maknut... Nego, jel tebi dobro?
- Ma sve pet.
- Nije. Uhvatit ćeš kašalj ovako bez jakne. Evo, uzmi moju.
E, sad, ako prihvati jaknu pola posla je gotovo.
Gledala je malo bili nebi li. (Billy the kid.)
Kako se nije mogla odlučiti odlučio sam ja i stavio jaknu oko nje.
Prislonio sam se do nje uz ogradu i rekao onako polunezainteresirano:
- Pretpostavljam da si vidjela nekog koga nebi trebala vidjeti...
- Kako znaš?
- Lucky guess. Istrčala si onako filmski, ko Rambo.
Skoro neprimjetan osmijeh. To, krenulo je!
- Pa je, moj bivši. Dala sam mu nogu prije tjedan dana i ne znam zašto, ali krivo mi je. A zaslužio je, našla sam one poruke na njegovom mobitelu. Sigurna sam da me je prevario jer...
I sad ovdje ženska počinje pričat i pričat i pričat. Svakakve stvari, otvara se sa svim figurama, a uopće ne zna moje ime. Nemogu si pomoć, takav sam.
I priča ona, a meni sve hladnije. Izdržao bih ja nekoliko sati, samo da mi vrati jaknu. Sad treba riskirati:
- Ej, hladno je ovdje. Što kažeš da nastavimo unutra.
- Ali on je unutra! Ne mogu biti tamo gdje je on.
- Možemo otić gore, imaju neke sobe. Tamo mi možeš u miru sve do kraja ispričati.
- Paaa, dobro.
• • • • •
Sjeli smo na kauč u omanjoj sobici s prigušenim osvjetljenjem.
Ja sam već provjeravao mehanizam koji kauč pretvara u krevet. Nisam je zaboravio pitati:
- I što je dalje bilo?
Dobro je, nastavila je pričati kako joj je s s likom bilo dobro, kako su joj pričali kakav je, ali ona nije slušala itd.
Otvorio sam flašu Kašteleta koji sam maznuo sa stepenica, u prolazu i ispričavajući se rekao joj:
- Sori, nema čaše, cugat ćemo iz flaše ako ti ne smeta.
Povukla je priličnu dozu. Opa Miki, ovo će biti jednostavnije nego što sam planirao.
Tješio sam je, zagrlio je oko vrata i rekao da je sve u redu, tako to mora biti, brzo će ona njega zaboravit i slične bajke.
Dao sam joj mamamice da obriše suzu, poljubio sam je u čelo, ma osjećao sam se ko gin u toniku.
Skoro sam već bio cijeli na njoj. Ovo će biti lakše od kopanja nosa.
A onda su se otvorila vrata i sobu su ušli muškarac i žena.
Očito su namjeravali konzumirati seks. I to baš u ovoj sobi. U sobi gdje sam u miru te tišini namjeravao ostvariti još jedan zgoditak kojeg ću prepričavati jednog dana kad mi se više ne bude htio dizati.
Od svih soba u kući oni odaberu baš ovu.
Frajer je očito bio čvrst u namjerama. Vidi se da je player, skoro ko ja.
Ali čekaj, nije li to...
- Veronika, kako si mi to mogla napraviti?!
Da, on je.
Veronika je izvirila iza mene, digla se i bacila mu se oko vrata:
- Oprosti, ali bila sam uplakana, a on me je tješio. Žao mi je što sam ti dala nogu, želim da opet budemo skupa, želim ti se vratiti!
- Ali on...
- Ma nije ništa bilo, slučajno se našao tu, ne znam čak ni kako se zove.
- Dobro, idemo kod mene. Tamo ćemo razgovarati.
- Evo, samo da nešto završim.
Došla je do mene i glasno me upitala:
- Ti si mene mislio jebat, jelda kretenčino?!
• • • • •
Tako sam dobio šamar.
Nakon toga otišli su iz sobe, zalupili vrata, a ja sam si grijao šaku na licu.
Ubio sam do kraja flašu vina, možda nebude tolko vruće.
Upitao sam onu koja me je pozvala na feštu:
- Nemoj mi samo reći da si ti to smislila.
- Neću. Ali trebalo ih je nekako ponovo spojiti. Idealan su par i samo je bilo pitanje kad će se pomiriti, nedostajao je samo netko da ga napravi ljubomornim.
- Platit ćeš mi to.
- Jel mogu odmah?
Ohoho. Ipak nije totalni promašaj.
Sise (priče)
Komentara: 11
napisal novu pričicu ;-))
RSS feed