- Otvaraj! Otvaraj odmah!
Opuštanje u horizontali prekinulo je lupanje po vratima i piskutav glas koji je značio samo jedno: dogodilo se nešto gadno.
Izvukao sam se iz toplog kreveta, nabacio ogrtač i krenuo prema vratima. Usput sam bacio pogled na kazaljku na zidu. Mrzim ga.
- Ajd smiri se, evo otvaram...
- Ali brzo! Brzo! Brzo!
- Jesi li ti normalan, pa znas li koliko je sa...
Čim sam odškrinuo vrata odgurnuo me njima do zida i uletio u sobu ko da sam ga je asteroid pogodio u pozadinu.
- Jel znaš... jel znaš... što... malo prije... konačno...
- Ajd smiri se. Diši malo. Ček, oš nešto popit?
- Neee... Ne kužiš... Nakon tolko vremena konačno...
- Konačno si izgubio nevinost? Daj pričaj normalno, nemoj tiltati!
- Ček... da dođem do... zraka.
• • • • •
- Hej, tko je to s tobom?
Prestao je pričat, tj. pokušavat pričat, jer je skužio da nismo sami. Okrenuo se prema krevetu na kojem je naravno ležao komad savršenih proporcija.
Svijetlost koja je ulazila s prozora plesala je na njenoj preplanuloj koži na kojoj, ako malo detaljnije pogledaš, još uvijek možeš vidjeti tragove mojih noktiju.
Mrzio sam ga još više.
- A tko ti je to u krevetu?
- Lutka na napuhavanje! Daj bježi, pa valjda znaš moju asistenticu s kojom zajedno pišem dizertaciju... Gle, pa ti više ne mumljaš!
- E, da, sori, bok asistentice. Čuj, jel mogu ukrast kolegu na trenutak, imam nešto važno za reći mu?
- Može, lima. Ali mi ga vrati, nisam još s njim svršila.
Na kraju rečenice prstima je odvrtila gestu koji znači samo jedno: najebo sam. Super, jedva čekam.
• • • • •
- Ček da izvadim nešt za popit, sad sam i ja žedan.
Sjeli smo u kuhinju, a ja sam natočio jedno od boljih godišta.
Ispio je prvu čašu naiskap.
- Opa, miki, pa ide tebi to. Što ne kažeš, imam cijelu zalihu u podrumu. Toliko si u tim svojim eksperimentima da ne znaš uživati u životu. A sad pričaj: što je bilo?
- Napravio sam.
- Što si napravio?
- Izumio sam planet.
- Ne seri!
• • • • •
- ... tako da sam upotrijebio sav materijal koji je bio u skladištu, čak i onaj za koji se izgubila dokumentacija, sve pomiješao i ispalio u orbitu. Nekoliko sati kasnije desila se eksplozija nakon koje je ostao planet. Ima sve što treba, vodu, kopno, šume, nema što nema.
- Eksploziju? Pa nisam ništa osjetio.
- Normalno da nisi kad je to s druge strane.
Kretali smo se između kuća, žurili smo prema upraviteljevom stanu.
Ponijeli smo flašu sa sobom. Morat će prvo popit da lakše podnese vijest godine. Ipak je star.
Najstariji od posade broda koja se srušila na ovaj mjesec prije nekoliko godina.
Da smo se bar srušili na neki omanji planet di ima nešt neumjetnog za pojest. Ali ne, baš smo morali u ovaj kamen udariti i to tako da je brod ostao nepopravljiv.
Šteta jer je bio velik i skup. Ali dovoljan za izgradnju naselja za sve nas, oko tisuću preživjelih.
Daleko od kuće, bez radio veze, većina je pokušavala smisliti neki drugi plan za koloniziranje.
Svatko se s nečim morao baviti. Ja sam odabrao seks i razmnožavanje. Još malo pa ću diplomirat, kad mi dopizdi terenski rad.
• • • • •
Fakat nije skrenuo. Sasvim se lijepo vide oceani, kontinenti, prirodne nepogode, a ima i snijega.
Na velikom monitoru gledali smo neko vrijeme slike s kamera na drugoj strani mjeseca, a onda se slika podijelila na žive snimke koje su slale sonde poslane na planet.
Odlično, ima i životinja. Već sam planirao gdje ću postaviti kuću s bazenom i velikim dvorištem punim roštilja.
A onda se sve ugasilo i pojavio se upravitelj koji nam se obratio s nekoliko prigodnih riječi:
"Dame i gospodo, kao što ste imali prilike vidjeti naš glavni biokemičar je prije sat vremena uspio kreirati planet. Prve brojke pokazuju da je stvar stabilna, sigurna i apsolutno naseljiva. (aplauz) Moja konačna odluka na ovom putu na koji smo krenuli prije mnogo godina je da odemo tamo i završimo našu misiju: koloniziranje udaljene planete. (aplauz) Očistite prašinu s kapsula i pripremite se za selidbu na novi planet. Krećemo za osam fartova, sve strojeve iz skladišta..."
Dalje se više nije čuo jer digla se galama i poćela je fešta - marljiva asistentica je sa kolegicama gajbe iz podruma transportirala u prostoriju za okupljanje.
Sad možemo sve popit - na novom planetu sigurno ima voća i biljaka za nove količine. Recept je ipak univerzalan.
Otvorila je novu bocu i sjela kraj mene.
• • • • •
- Zanima me kakav je seks tamo.
- Čekaj do jutra.
Pijana ekipa je spavala po stolovima, fešta je bila prava. Najveća. Samo ona i ja nismo spavali, jer smo od svega najviše bili baždareni na alkohol. Osim seksa.
Buljili smo u veliki monitor na kojem se nalazila naša sutrašnja destinacija.
- Jedva čekam. Trebali smo otići odmah.
- To sam i rekao upravitelju. Da nemamo što filozofirati, idemo odmah i točka. Ali ne, on je morao imati obavezan govor i tradicionalnu pijanku.
- Ali znaš kako jedva čekam? Uništit ću ti svu energiju čim sletimo.
Sad i ja jedva čekam.
Nešto mi je palo na pamet.
- Pričekaj me tu.
Polako sam se digao i počeo tiho kretati između stolovima pazeći da ne nagazim nekog. Svi su spavali, stoka pijana.
Bio je gore, zavaljen u fotelju, u zagrljaju one njegove rospije.
Pažljivo sam mu zavukao ruku u džep i izvukao punu šaku ključeva. Znao sam koji trebam: onaj koji ima privjesak na kojem piše "Pila".
• • • • •
- Kud me to vodiš?
- Daj možeš li malo glasnije, zar oćeš da probudimo nekog?
- ...
Došli smo do uzletišta s letjelicama koje su godinama skupljale prašinu.
Upraviteljeva letjelica bila je u centru. Jedina kojom su moguća međuplanetarna putovanja. Valjda će upalit iz prve.
- Da se penjem na to? Pa jesi li ti lud, ako nas služe...
- Ma neće, svi su još pijani. Idemo na planet, spustimo se, jedan brzi nutra-van u divljini i vraćamo se prije nego što se probude.
- Ali...
- Nema ali, imamo ključ, imamo goriva i imamo vremena. Što ti još treba?
- Dobro, idemo. Ali brzo.
Obično me ne tjera da budem brz.
• • • • •
Kad se letjelica spuštala iz orbite bili smo već toliko zaokupljeni predigrom da nismo primjetili meteor koji je udario taman u naselje.
Odmah smo se vratili natrag. Umjesto kolonije tamo se sad nalazio veliki krater.
Dugo vremena smo zagrljeni gledali u prašinu koja se slijegala.
A onda se upalio alarm koji je označavao da će letjelica uskoro ostati bez zraka.
Kad smo se spuštali na planet koji nam je sad bio jedino što nam je ostalo tiho je rekla:
- Nikog nema više. Ostali smo sami. Što ćemo sad?
- Pogodi.
Saj Faj (priče)
Komentara: 20
RSS feed