Jurio sam zaobilaznicom više od 100 na sat, skoro preko dozvoljene brzine. Skoro jer ne pada mi na pamet da me zaustavi plava uniforma i uništi mi situaciju.
Išao sam na fantastičnu radnu akciju, jednu od onih nakon koje se nekoliko mjeseci kasnije ko madagaskarski lemur hvališ pred ekipom koja može samo plakat što nije bila u tvojoj koži.
Bilo je polurano srednjeproljetno predvečerje, toplina se polako probijala u lijeni nastavak zime, a jumbo plakati obećavali dobru sezonu.
Nisam mogao prestati misliti na to kako vozim prebrzo sve dok mi sa suvozačkog sjedala ugodan ženski glas nije rekao "Hladim se".
Inspiriran time stisnuo sam gas još jače, dodao 20 kilometara na kazaljku iza volana te za 101% povećao nadu u skorašnji uspjeh.
• • • • •
Znali smo se dugo, vrlo dugo, ma previše. Upoznali smo se zaboravili smo već di, ali ono e-mail i SMS, čak i video pozivi, ništa neukusno, pristojno koliko se može. Ili mora.
Ne, nije da nije bilo prilike da popijemo gemišt ili dva uživo, ali ja sam uvijek imao neke finte, ne stigneš i ovo i ono i ono treće.
I sad nakon mnogo gužve, zbrke i kompliciranja dođe taj dan kad smo se konačno našli, sjeli, uboli prvu kavu, drugo pivo, pa onda treće i četvrto.
A onda se digla, zahvalila na agilnoj promjeni u rasporedu sati i nestala kao što nestane popust kad konačno pronađeš dućan koji ga reklamira.
To je okej. Ne možemo se odmah zaigrati kao zečevi, red je red.
Što mi je i sama rekla na odlasku: "Jasno ti je da ne možemo kolabirati na prvom dejtu, da ne misliš da sam laka i te spike."
- Ma nemaš beda stara. Sve pet.
- Okej, mali, vidimo se na drugom. Broj znaš.
Naravno da sam znao. Da me probudiš u gluho doba noći nakon što sam popio cisternu rakije i pitaš "Reci broj one zgodničke s kojom onlajniraš" izrecitirao bih ti ga ko himnu čovječe.
Sačekao sam nekoliko dana. Ono, obavezan period luftanja. Možda je ipak srala pa je treba ostavit da prospava.
Sumnja je nestala čim sam je nazvao. "Kad se vidimo" pitala je.
- "Pa, danas, ako ti ne predstavlja eventualni problem."
I tako smo se mi našli danas. Dan je bio lijep. Ujutro sam našao 10 kuna na pločniku, a navečer ću i seksati. Di ćeš bolje?
Čekao sam je na dogovorenoj lokaciji. Inače ne čekam nego one čekaju mene, ali namjerno sam došao ranije da se guštam.
Kasnila je samo pet minuta. Ali kako je izgledala mogla je kasniti i pet sati: lagana šminkica, seksi kožica, nazirali su se halteri ispod pokvareno kratke suknje.
I sad dođe ona do stola a ja si kontam oćemo prvo kavu i trodupli konjak, pa da idemo. Preskočila je uvod:
- Idemo?
Ma šta idemo, teleportirat ćemo se tamo. Negdje. Ček malo, a kud mi to idemo?
- Kud bi ti?
- Pa idemo kod tebe. Zanima me kako ti izgleda krevet.
Srećom pa sam danas obukao velike traperice te se nije vidjela moja "a la balavac" ispodpojasna reakcija na njenu zadnju rečenicu.
Digao sam se sa stolice ko da me je netko ubo odvijačem i drsko odbrusio konobaru:
- Majstore, nećemo ovdje pit. Evo ti stotka za friz, danas je moj sretan dan.
Ona je fino krenula prema autu.
A ja za njom. Nemož takvog komada ispustiti iz vida. Potrudila se za tebe, pokaži joj bar malo volje sa svoje strane. Taaako, otvori joj vrata...
• • • • •
I eto nas u autu, na kazetoplayeru se vrti ona od Metallice Nothing else matters.
Ma baš je tako. Ništa nije bitno. Osim onog što slijedi.
Jurimo ovećom brzinom, idemo na sve ili ništa, ako prođe bit će strašno. Nekoliko strašnosti zaredom.
Ovisi koliko će beštiji trebati da se oporavi poslije svakog od tretmana.
Ali ima jedan "ali".
Ovako ulickana i napudrana (za razliku od prošlog puta kad je ušla umorna ko da je prije toga kuhinju mega-restorana čistila) podsjeća me na nekog, nešto, something.
Odgovor je tu u zraku, ali memorija mi ne radi. Ne mogu se sjetiti da me jebeš.
Većina mozga mi je okupirana planiranjem pozicija, ali svejedno.
Možebiti je od loše kave koju mi je preparirao onaj konobar.
Nisam mu trebao dat stotku.
• • • • •
Taman smo vani na parkiralištu okrenuli auto za 90 stupnjeva.
Fešta je bila u gadnom tijeku, a mi smo bili mladi i naivni, i fakat smo morali napraviti neku glupost.
Okretanje frendovog auta tako da ne može kući kad želi nego mora sačekat aute ispred i iza da se maknu tada se činila kao dobra ideja.
Bio neki mali portabl auto pa nije bio težak.
A i da je bio svejedno bi ga zaokrenuli, šta pijana stoka zna o težini, to uzme i zaokreće.
I sjećam se da sam prije nego je frend izvadio flašu šljive osjetio ljuti pogled na sebe s obližnje terase.
• • • • •
Ušao sam na tu neku feštu s nikakvim namjerama.
A kafić simpa ono, ima fine stolice, kauč čak, ma ima i one stalke za novine čitat u starograđanskoj varijanti.
I zauzmem fino poziciju na šanku (a di ću drugdje), naručim pivo i okrenem se da snimim pejzaž.
Sve standardno nešto. Ekipa pije, plaća i priča.
Skoro sve. Na spomenutom kauču sjedio je izvrstan primjerak dobre ženskince.
Vidi se po njenom pogledu da je tu jer su je pozvali, kao eto mora, ali ona bi radije bila negdje drugdje.
Nisam jedini.
A kad je pogledala prema meni skužila je i ona da nije jedina u pat-poziciji.
I tako par pogleda...
Pa šta ja tu radim, nisam došao u razgledavanje, idem ja tamo.
I dođem ja tamo. I sjednem. I kažem "Hej". (Totalno glupo, znam, ali djeluje.)
- Hej i tebi.
- Što jedna ovako fina dama radi u... Kužiš ne?
- Kužim. I meni je tu bez veze.
- Pa što ne odeš?
- Bi ja ali frendica me zamolila... danas... ima proslavu... bla...
- Ja isto. Frend nešto izvodi i apsolutno sam morao doći... bla...
I tako mi bla sat vremena. I žena okej. I žena kuži ja okej. I kužim da želi nešto. I ona kuži da ja želim to nešto još više. I padne nam na pamet ideja. Ali šutimo. Šutimo oboje. Samo se čeka da netko predloži. Pa jebiga, i ona i ja smo s autima. Autoseks je najbolji seks. I gledam je, samo čeka moj prijedlog.
I ja taman krenem predložit. I već sam skoro pa otvorio usta s nakanom "Jesi za seks?" kad mi dođe ekipa s inzistencijom: "E, vrijeme je, nema ga vani, idemo u akciju, auto se neće sam okrenuti!"
Oteli su me s njenog toplog kauča i odvukli van na hladno parkiralište.
Idiot. Trebao sam konjinama reći povijesno "Ne".
• • • • •
- Da, to sam bila ja.
Rekla je to kad je primijetila kako mi se pale svjećice u glavi.
- Bila sam ja, bila sam poludjela za tobom, a ti si me odjebo ko staru kantu. Pa ti evo vraćam. Budi mi dobar! Usput, evo ti moja slika. U naj izdanju, da ne ostaneš prazan.
Digla se i otišla.
A ja sam uzeo njenu sliku i buljio u njezin smiješak s druge strane fotoaparata. Pa je oskenirao i povećao.
Što sam mogao drugo?
Dakle, ručni rad do daske.
Srećom pa sam imao popriličnu količinu papirnatih maramica...
Sise (priče)
Komentara: 46
samo fantazira da je našel 10 kuna ;-) hehehe
RSS feed